
Од едно Море
Тој носи бисери во меѓу прстите,
и тоништа морска вода во очите
и бродишта тешки кои
бавно тонат во мислите ми
кога ќе ме погледне.
Тој го носи Ветрот на плеќите
и кога усниве неговите ќе ги допрат
личи на стогодишна измазнета
школка собрана покрај брегот.
Тој ништо не знае
и ништо не сеќава
кога јас ката-ноќ
во сонот му се прикрадувам
да му го украдам Морето
и да го вратам
во Изворот
таму каде што припаѓа.
*****
He has Pearls in his palms
and tones of sea water in his eyes
and ships that sank in my thoughts
when he look at me
He wears the Wind on his shoulder
and smells like sunrise
and feels like surface of a finest shell
when my lips touches him
He knows little
and senses nothing
when I enter like a fish
every night in his dreams
to steal his sea
and take it back to the source
where it belongs